FADEI MEDIA

Month: February 2026

  • мр Данијела Петковић: Smart power

    мр Данијела Петковић: Smart power

    Пише: мр Данијела Петковић

    Термин „паметна моћ“ (smart power) последњих година постаје све познатији у научно-експертским и политичко-дипломатским круговима. Често се повезује са обновљеном спољном политиком администрације Б. Обаме. Ипак, његово стварно значење за позицију САД у савременом свету – показујe да је овај концепт од фундаменталног значаја као одраз трансформације моћних односа у глобалној политици. Док се концепт „меке моћи“ (soft power) брзо шири у академским круговима, све више пажње привлачи нови појам – „паметна моћ“ (smart power).

    Посебну пажњу овом концепту посвећују САД. Још 2006. године, амерички аналитички центар „Центар за стратешке и међународне студије“ (CSIS) основао је Комисију за „паметну моћ“ (Commission on Smart Power), коју су предводили бивши заменик државног секретара САД (2001–2005) Ричард Армитиж и познати политички аналитичар, творац концепта „меке моћи“, Џозеф Нај.

    Амерички аналитичари су се окренули овом концепту углавном због критике спољне политике председника Џ. Буша. Према њиховом мишљењу, Бушова политика претерано се ослањала на тврду моћ (hard power), занемарујући потенцијал меког и флексибилног утицаја у међународним односима.

    Ово се посебно јасно показало током војне интервенције САД у унутрашње послове Ирака. Та стратегија на крају је довела до смањења привлачности имиџа САД на међународној сцени. Разлог за стратешке неуспехе објашњаван је неспособношћу да се стратешки комбинују чврсти елементи власти са елементима soft power-а. Способност такве комбинације добила је назив „smart power“, што се може превести као „разумна власт“, „паметна власт“ или „паметна моћ“.

    Извештај комисије, објављен 2007. године, садржавао је препоруке за коришћење стратегије smart power за следећег председника САД. Од тог тренутка проблематика паметне власти почела је активно да се разматра.

    Kонцепт паметне власти добија наставак у говору Б. Обаме, одржаном у Центру Вудроа Вилсона: „Морамо интегрисати све аспекте нашег моћног потенцијала и ојачати невојне инструменте нашег утицаја.“

    Након избора Б. Обаме, концепт smart power активно се користи у политичком дискурсу његове администрације. Често се при том цитира говор Хилари Клинтон приликом именовања за државног секретара САД:

    „Морамо користити оно што је добило назив ‘smart power’: цео сет инструмената који су нам на располагању – дипломатских, економских, политичких, правних и културних – бирајући право средство или њихову комбинацију за сваку конкретну ситуацију.“

    24.02.2026.

  • Božidar Đurović o napadu na Gorana i Oliveru Marković

    Božidar Đurović o napadu na Gorana i Oliveru Marković

    Božidar Đurović: Napad radikalskog đubrišta na Gorana i Oliveru Marković nije vredan pomena, ali to najavljuje još besprizorniju ofanzivu

    Objavljeno u listu “Danas”

    23.02.2026.

    Svaki građanin kome je iole stalo do svog naroda i svoje zemlje morao bi da bude ponosan na umetnička dostignuća Olivere, Radeta i Gorana Markovića, jer se narod po svetskim kriterijumima ponajviše prepoznaje, pamti i uvažava zahvaljujući kulturi i nauci – kaže za Danas reditelj Božidar Đurović, nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta.

    – Na daru čarobne i nezaboravne glumice Olivere Marković, i umetnica i umetnika kao što je ona, duže od vek i po opstaje naše Narodno pozorište, i ima svoje mesto u balkanskoj i evropskoj pozorišnoj umetnosti i kulturi – kaže Đurović, dodajući da mu je svaki susret sa njom donosio nemerljivu radost.

    Foto: Privatna arhiva Gorana Markovića

    – Politički motivisane, neuljudne i zastrašujuće lažne optužbe i uvrede, i nedopustovo i nedostoajno bavljenje ličnošću glumice koja je i svojim privatnim životom ostala primer najviših moralnih i etičkih vrednosti, građanske časti i dostojanstva, ni na koji način ne mogu da unesu bilo kakvu sumnju u njen ugled. Olivera Marković je bila i ostala fenomenalna, i ponos jugoslovenske i srpske kulture i srpskog naroda – ističe Đurović. .

    Možda ovo radikalsko živo blato i đubrište koje se širi, kako objašnjava, ne bi bilo ni vredno pomena, da ono ne najavaljuje još gore stvari.

    – Bojim se da je režimu malo to što je svojom upravom uništio Narodno pozorište, brojne kulturne ustanove i sve institucije u zemlji, i da se sada najprvljavijim sredstvima obrušava na najveće profesionalce u zemlji u svim zanimanjima, na čestite i moralne ljude čiji kritički glasu u javnost ima odjeka – smatra Božidar Đurović.

    Podsećanja radi, Šešelj je na TV Informeru najstrašnijim i nezapamćeno skandaloznim lažima govorio o Oliveri Marković, jednoj od tri najznačajnije glumice ovdašnjeg glumišta po oceni kritičara, čije se ime nalazi u pozorišnim i filmskim antologijama.

    I mada kulturnu javnost gotovo da više ne može da iznenadi količina prostote, agresivnosti, banalnosti i laži kojima ovaj režim sa svih strana, neprekidno, posebno u ovih godinu i po dana protesta, obrušava na Gorana Markovića, od juče je ipak u šoku.

    „Majka blokadera Gorana Markovića je bila ljubavnica gestapovskih oficira“, a pozorišni reditelj „Bojan Stupica je neke srpske glumice, koje su se švalerisale sa gestpovskim oficima, oficirima vermahta, SS oficirima, oslobodio krivične odgovornosti“.

    „I sin jedne od tih slavnih glumica, švalerki gestapovskih oficira njen sin, rođen posle rata, danas je jedan od glavnih blokadera“…Olivera Marković bila je slavna glumica. U glumačke njene kvalitete ne sumnjam, nego u njen moral sumnjam“, govorio je Šešelj između ostalog.

    Božidar Đurović

    Fotografija preuzeta sa sajta https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

    Uprava Narodnog pozorišta, u kojem je Olivera Marković (1925 – 2011) bila prvakinja scene i decenijama obeležavala njegov repertoar, a danas se u Muzeju NP kao dragocenosti nalaze neke njene lične stvari, za sada nije reagovalio na ovaj zastrašujući skandal.

    *Tekst je preizet u celini sa sajta lista “Danas”

    Božidar Đurović: Napad radikalskog đubrišta na Gorana i Oliveru Marković nije vredan pomena, ali to najavljuje još besprizorniju ofanzivu

  • мр Данијела Петковић: Да ли Резолуција 1244 заиста гарантује останак Косова и Метохије у саставу Србије?

    мр Данијела Петковић: Да ли Резолуција 1244 заиста гарантује останак Косова и Метохије у саставу Србије?

    Пише: мр Данијела Петковић

    Резолуцију 1244 усвојио је Савет безбедности Уједињених нација 10.јуна 1999. године, након НАТО бомбаровања.

    Резолуција 1244 предвиђа:

    Поштовање суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, што значи да се формално поштује да је Косово и Метохија у саставу СРЈ, или сада Републике Србије као правне наследнице СРЈ; демилитаризацију ОВК; потпуно повлачење југосовенских и српских безбедносних снага са Косова и Метохије у кратком року, као и могућност повратка ограниченог броја ради одређених функција (везе са међународним мисијама, обележавање граница, заштита верских објеката и сл.); успостављање међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову и Метохији (УН и међународне снаге); економску стабилизацију региона кроз Пакт стабилности за југоисточну Европу.

    Резолуција је представљала компромис – Србија (СРЈ) је задржала формални суверенитет над Косовом, али је изгубила ефективну контролу на терену, јер је управљање прешло у руке међународне мисије.

    Резолуција 1244 не гаратује изричито да је Косово трајно у саставу Републике Србије, али потврђује суверенитет и територијални интегритет тадашње СРЈ (чији је правни наследник Рeпублика Србија).

    Значи да Резолуција формално полази од тога да је Косово део СРЈ, али не дефинише коначан статус Косова.

    Она говори о политичком процесу који треба да доведе до коначног решења, без прецизирања да ли то решење мора бити останак у Србији или нешто друго.

    Србија се позива на 1244 као доказ да је Косово и Метохија део територије Србије, а такозвана држава Косово и земље које су признале независност тврде да резолуција није затворила питање коначног статуса.

    Укратко, Резолуција потврђује територијални интегритет СРЈ (Србије), али не даје трајну гаранцију да Косово и Метохија мора остати у саставу Србије.

    Целу Резолуцију можете прочитати на сајту Владе Републике Србије, на линку https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/19944

    Данијела Петковић (приватна архива)

  • mr Danijela Petković: Novomučenik AV i pendrek u mantiji Džomić

    mr Danijela Petković: Novomučenik AV i pendrek u mantiji Džomić

    Piše: mr Danijela Petković

    Crkva kao politički servis

    U trenutku kada građani ostaju bez posla, a društvena atmosfera postaje sve napetija, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u Beogradu se uručuje crkveni orden – Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih. Simbolika ovog čina mora se posmatrati u okviru političkog konteksta u kojem se Crkva sve otvorenije pojavljuje kao deo represivnog aparata.

    Fotografija preuzeta sa sajta https://serbiantimes.info/en/bishop-sergije-decorated-vucic-the-president-of-serbia-was-presented-with-the-order-of-the-holy-new-martyrs-video/

    Istovremeno, u javnosti se govori o isključenju sveštenika Vukašina Miličevića iz Srpske pravoslavne crkve, samo zato što je podržao proteste. Umesto da o sudbini jednog sveštenika odlučuju crkveni sabori, teolozi i kanonsko pravo, ključnu ulogu, prema dostupnim informacijama autoru teksta, imaju ljudi koji služe vlasti i crkvenoj administraciji, poput Velibora Džomića – pravnika po struci, a ne teologa, pendreka u mantiji.

    Velibor Džomić

    Fotografija preuzeta sa sajta https://svetigora.com/protojerej-stavrofor-dr-velibor-dzomic-saborske-odluke-donose-se-jednodusno-ili-glasom-vecine/

    Takva praksa otvara ozbiljno pitanje: da li se Crkva još uvek vodi duhovnim principima ili političkom lojalnošću? Ovde se ne radi više o veri, već o kontroli.

    Vukašin Milićević 

    Fotografija preuzeta sa sajta https://www.ozonpress.net/drustvo/spc-produzena-ruka-rezima/

    Posebno zabrinjava selektivni odnos prema kritičkim glasovima. Dok se pojedini ljudi sankcionišu, gube poslove i trpe pritiske, a neki ne mogu već više od deceniju bi da dobiju posao u struci, deo opozicije ostaje netaknut, što dodatno produbljuje osećaj nepravde i političke manipulacije. Ko su ti ljudi i zašto oni kao ne trpe pritiske, a opet predstavljaju pobunjen narod je pitanje za analizu, ali i za sledeći tekst. 

    U takvom ambijentu, crkvena odlikovanja vlasti ne deluju kao priznanje, već kao poruka političke poslušnosti.

    Crkva koja deli ordenje moći, a kažnjava sopstvene sveštenike zbog nepodobnosti, izgubila je ono što joj je najvažnije – moralni autoritet. Kada se vera pretvori u instrument politike, ona prestaje da bude duhovna vertikala društva i postaje još jedan mehanizam kontrole.

    U tom smislu, slika „policajca u mantiji“ više nije metafora, već realan opis stanja V.Džomića u kojem institucija koja bi trebalo da štiti savest naroda postaje čuvar kartela. 

    A poredak bez pravde postaje nepravda.

    I da citiramo Vladiku Atanasija Jeftića…”Vučić je čovek koji niušta ne veruje, hoće nama da nametne svoju bezbožničku ideologiju. On je lažov i obično laprdalo.”

    12.2.2026.

  • Zoran Đinđić- najgori scenario

    Zoran Đinđić- najgori scenario

    “Nekoliko nedelja pre nego što je mučki likvidiran u atentatu marta 2003. godine Zoran Đinđić je napravio veliki politički zaokret prema Kosovu. On je svojim ministrima dostavio dva papira. Jedan se zvao Teze oko KiM i Najgori scenario.

    Dr Zoran Đinđić

    Fotografija preuzeta sa sajta

    https://en.wikipedia.org/wiki/Zoran_%C4%90in%C4%91i%C4%87

    Jedan od ministara koji je tada dobio ove Đinđićeve papire o Kosovu, ustupio nam je drugi papir – Najgori scenario. A o prvom naš sagovornik kaže:

    -Premijer je bio uporan u sprovođenju „Strategije za Kosovo i Metohiju“ koju nam je kao interni dokument podelio krajem 2002. godine. U njemu je stajalo da „prvi konkretni korak na kome treba da insistiramo jeste vraćanje kontigenata vojske i policije“.

    Zanimljivi su i drugi predlozi za koje kaže da će verovatno „Albanci i veći deo međunarodne zajednice biti protiv“

    Preuzeto sa internet portala “Afera”

    Đinđić piše: „Mi treba da tražimo:

    A) Teritorijalnu podelu

    (Goran Guta Živaljević, tadašnji zamenik šefa BIA tvrdi da je po tom planu Srbiji trebalo da pripadne 15 odsto teritorije Kosova).

    B) Efikasnu i modernu zaštitu za Srbe koji ostaju u albanskom delu

    C) poseban status verskih objekata.“

    Svestan da će ovi predlozi doći do Međunarodne zajednice, premijer joj bode prst u oči tvrdnjom izrečenom na jugu Srbije: „Državni interesi Srbije rećavaće se isključivo u Beogradu, a ne u Vašingtonu ili Briselu.“

    Takva promena politike brine Zapad, a u zaključku intervju koji je premijer dao za londonski Tajms, novinar piše: „Najnovija, isključivo patriotska pozicija premijera Đinđića alarmirala je zapadne diplomate.“ – objašnjava ovaj bivši ministar.”

    *izvor: https://www.nedeljnikafera.net/djindjicev-amanet-vucicu-o-kosovu-i-metohiji/

  • Borba protiv nasilja u porodici – svi imamo odgovornost

    Borba protiv nasilja u porodici – svi imamo odgovornost

    Piše: mr Danijela Petković

    Nasilje u porodici predstavlja jedan od najozbiljnijih društvenih problema savremenog društva. Ono ne pogađa samo pojedinca, već ostavlja duboke posledice na čitavu porodicu, posebno na decu, i razara osnovne vrednosti zajednice – sigurnost, poverenje i dostojanstvo.

    Borba protiv nasilja u porodici nije samo zadatak institucija, već i odgovornost svih nas. Važno je da prepoznamo nasilje, da ne okrećemo glavu i da ohrabrimo žrtve da potraže pomoć. Nasilje može biti fizičko, psihičko, ekonomsko ili seksualno i nijedan oblik nije prihvatljiv niti opravdan.

    Jedan od ključnih koraka u zaštiti žrtava jeste dostupnost informacija i podrške. Telefoni za pomoć omogućavaju žrtvama da u svakom trenutku dobiju savet, pravnu pomoć ili hitnu zaštitu. Razgovor sa stručnim osobama često je prvi i najteži, ali i najvažniji korak ka izlasku iz kruga nasilja.

    Telefoni za pomoć žrtvama nasilja

    • Policijska služba u Beogradu: 0800 100 600
    • Besplatna pravna pomoć žrtvama nasilja: 065 26 56 178
      (svakog dana od 10h do 12h i od 17h do 20h)
    • Smederevska Palanka – FEMINA: 026 310 841

    Ako vi ili neko koga poznajete trpite nasilje, važno je da znate da niste sami i da pomoć postoji. Svaki poziv može biti prvi korak ka sigurnijem i dostojanstvenijem životu. Nasilje se ne sme tolerisati – o njemu treba govoriti, reagovati i pružiti podršku onima kojima je najpotrebnija.

  • General Leonid Ivašov: Rusija ide ka samouništenju

    General Leonid Ivašov: Rusija ide ka samouništenju

    Prevela sa ruskog: mr Danijela Petković

    Ruski general-pukovnik, u penziji, Leonid Grigorijevič Ivašov, govori već godinama, od početka specijalne vojne operacije svoje mišljenje o geopolitici i tenutnim sukobima u  svetu. Poznat je kao neko ko je protivnik SVO i kao neko ko se zalaže za prekid sukoba. Specijalista je geopolitike, konfliktologije, medjunarodnih odnosa, vojne istorije. General je doktor istorijskih nauka, profesor MGIMO, bivši načelnik Glavne uprave medjunarodne vojne saradnje Minstarstva odbrane Ruske Federacije, potomak dekabrista Vasilija Ivašova.

    General Leonid Grigorijevič Ivašov

    Fotografija: https://torden.sk/autor/leonid-ivasov/

    “SVO je donela medjunarodnu izolaciju Ruske Federacije. Unutar Rusije je fiksirana kriza ekonomije, kulture, duhovnosti, izgublili smo Kavkaz i Centralnu Aziju. ODKB formira antirusku politiku, uništena je avio industrija. 

    Vladimir Putin je počeo svoje predsednikovanje sa gubitkom atomske podmornice, a sada ide uništavanje cele Rusije. Rastu cene svih prizvoda, neki prehrambeni prizvodi, ne samo što su skupi, nego su i otrovni.

    Što se tiče SVO, postoje tri nivoa vojne veštine ratovanja, a to su taktički, operativni, koji mi nemamo, jer je ovo bitka, boj, a ne operacija, jer operacija ide dublje, treći nivo je strategijski, tj planiranje operacije na osnovu strategije, koji mi imamo. Mi sada imamo uspeh na taktičkom nivou, operativni deo delimično postoji i on se pokazuje kroz udare bespilotnih letelica i raketa, ali retko. Ukrajinska strana nanosi udare našim rafinerijama i energetskim centrima jer se na Ukrajinskoj strani nalaze NATO generali.

    Nivo obrazovanja u Rusiji opada, nauka je u kritičnom stanju, nema više naučnika ni stručnjaka kao u sovjetsko vreme, nemamo koga više da pošaljemo na medjunarodnu konferenciju. Masovna su hapšenja generala, činovnika, velike su migracije, a od Saveta bezbednosti Ruske Federacije još nismo dobili nikakvu ocenu.”

    POLEDNJE VIDEO OBRAĆANJE GENERALA

  • Intervju: Ruski ratni veteran i stručnjak za geopolitiku Aleksej Nikolaevič Svetlov o Rusiji i Srbiji

    Intervju: Ruski ratni veteran i stručnjak za geopolitiku Aleksej Nikolaevič Svetlov o Rusiji i Srbiji

    Intervju vodila: mr Danijela Petković

    Na Predsedničkoj Akademiji u Moskvi jedan od doktoranda na smeru međunarodnih odnosa je ratni veteran, Aleksej Nikolajevič Svetlov. Moj kolega, sa kojim svakodnevno pratim predavanja u okviru doktorskih studija i sa kojim imam priliku da polemišem o geopolitici bio je ljubazan i odgovorio na neka pitanja koja sam mu postavila.

    Aleksej Nikolajevič Svetlov (privatna arhiva)


    Koliko ste imali godina kada ste otišli u SVO (specijalna vojna operacija) i koliko ste tamo boravili?
    Punih 39 godina. Tokom godine boravka napunio sam 40. Nalazio sam se 5 meseci u zoni 0.

    Kako je učešće u operaciji uticalo na moralno i psihološko stanje vojnika? 
    Postali smo jači. Teško na obuci, lako u boju (A. V. Suvorov). Faktor nestandardne situacije i surove realnosti i stvarnosti.

    Koje zadatke i funkcije ste obavljali u zoni SVO, u meri u kojoj se to može otvoreno govoriti?
    Obnavljao sam pravdu, nosio dobro i istinu uz elemente sprovođenja činova odmazde.

    Možete li opisati najopasnije situacije sa kojima ste se suočili? Da li ste sretali Srbe i, ako da, kako ocenjujete njihovo učešće u SVO?
    Opasne situacije su trajale 12.960.000 sekundi, ali se ni u sekundama ne mogu izmeriti jer su bile stalne. Srbi – braća, i to je moje subjektivno mišljenje. Bore se kako dolikuje pravim RATNICIMA!
    Razlikovati nacionalnost, tamo nema vremena – ili je Brat ili Neprijatelj. Reč Neprijatelj pišem velikim slovom jer čak i u takvim situacijama ratnicima treba pokazati poštovanje, onima koji se dostojno bore. To je nepisani zakon. Naglašavam – dostojno, a ne potajno.

    Kako upoređujete ono što ste lično videli i ono što predstavljaju zapadni mediji? Gde su, po vašem mišljenju, iskrivljenja najprimetnija?
    Tokom bilo kakvih borbenih dejstava. Iskrivljenja u medijima su neizbežna i to je normalno. Smatram da je zadatak medija pre svega prikupljanje tačnih podataka radi informisanja javnosti, a ne radi takozvanih rejtinga. Tuga nema nacije, ni religije – tuga je jedna.

    Kako ocenjujete ulogu ideologije, patriotizma i društvene motivacije u održavanju morala i efikasnosti SVO?
    Na ovo pitanje sam već odgovorio. Tuga i bol nemaju naciju, ni religiju. Moralno-voljni momenti ovde se zasnivaju isključivo na stečenom iskustvu tuge, koliko god to teško zvučalo.

    Kako je Vaše lično učešće u operaciji uticalo na Vaše profesionalno razumevanje međunarodnih odnosa i teorije konflikata?
    Ni na koji način. Konačno sam se uverio u svoju ispravnost i zaključke. O teoriji konflikata ovde nema ni govora – to je konkretno isplanirana operacija i genocid protiv čovečanstva i svih naroda osim jednih „zlatnih“!

    Kako se, po vašem mišljenju, SVO uklapa u proces formiranja multipolarnog sveta?
    Odlično se uklapa. Ući će i u istoriju i udžbenike, nadam se.

    Koje lekcije SVO dobijaju zemlje Globalnog Juga i Evroazije? A koje lekcije treba da izvuku zemlje Evropske Unije?
    Uzajamno poštovanje, istina i pravda.

    Da li ste lično doživljavali dinamiku konflikta – sa stanovišta istraživača geopolitike i bezbednosti?
    To je bilo neizbežno.

    Koje su, po vašem mišljenju, ključne greške zapadne diplomatije u vezi sa SVO?
    Ne znam, jer oni izvršavaju svoju, unapred zadatu funkciju.

    Kako se odnosite prema informacijama koje su se pojavljivale i u ruskim medijima o tome da srpska država isporučuje municiju Ukrajini koja se koristi na frontu?
    SVO će razjasniti ko je kome i šta isporučivao.

    Šta mislite o Srbima?
    Srbi – braća! Moje subjektivno mišljenje. Vi to i sami znate.

    Kada će se SVO završiti? 
    SVO će se završiti kada ciljevi i zadaci budu ostvareni. Oni su izneti od strane našeg Predsednika. Čudi me što se svi stalno o tome raspituju.

    Šta mislite o Vašoj koleginici iz Srbije i kako ocenjujete našu saradnju?
    O Danijeli mislim kao o hrabroj, ponekad i previše, odličnom ratnom dopisniku. Iskreno želim da bude opreznija i uzdržanija. Bolje je prikupiti informacije pa ih tek onda objaviti, nego se odmah pozicionirati – Neprijatelj ne spava i treba biti na oprezu.
    Saradnji nisam protiv, ali u strogo ograničenim okvirima. Želim Danijeli sreću i nove pobede za okruglim stolom međunarodnih odnosa.

    24.12.2025

    Petković Mr Danijela (privatna arhiva)

  • Ruski naučni časopis i ruska promoterka V.N.Rjapuhina koja obmanjuje naučnike

    Ruski naučni časopis i ruska promoterka V.N.Rjapuhina koja obmanjuje naučnike

    Piše: mr Danijela Petković

    Naučni časopis “Naučni rezultat” iz Belgoroda (Научный результат), dovodi u zabludu naučne istraživače. 

    Naime, ja sam na doktorskim studijama medjunarodnih odnosa na Predsedničkoj akademiji u Moskvi. Ovaj naučni časopis me je doveo u zabludu i problematičnu situaciju jer je prihvatio moj naučni rad, izdao potvrdu o mogućnosti publikacije i na kraju nije objavio. Rok za publikaciju je isketao, a od publikovanja rada-ništa. Time, što nije objavio naučni rad, koji je bio uslov za upis na drugu godinu doktorskih studija, rizikovao je da sav moj trud i studiranje propadne. Zbog neodgovornosti ovog naučnog časopisa i Viktorije Nikolajevne Rjapuhine iz Belgoroda koja je urednik ovog časopisa sa kojom sam imala komunikaciju i koja je potpisala potvrdu o mogućnosti pubikacije naučnog rada (potvrda se nalazi niže), imam moralnu odgvoronost da objavim ovu informaciju javno i upozorim kolege da ne saradjuju sa dotičnom osobom i sa ovim naučnim časopisom. 

    Potvrda o mogućnosti objavljivanja mog naučnog rada o kulturnoj dipllomatiji. Potpis koji potvrdjuje publikaciju: Viktorija Nikolajevna Rjapuhina

    Samim tim što je Viktorija Nikolajevna Rjapuhina dovela u zabludu i obmanula mene ona je, sumnjam, namerno ugrozila moj naučni rad i doktorske studije. 

    Ko je Viktorija Nikolajevna Rjapuhina?

    Ona je jedan od urednika naučnog časopisa “Naučni rezultat” iz Belgoroda. Takodje, vodi Srpski resursni centar i radi na razvijanju i unapredjenju srpsko ruske saradnje. Ali, da li je to zaista tako? Udruženje Fadej je zajedno sa centrom koji vodi Viktorija Rjapuhina organizovalo okrugli sto o kulutrnoj dipomatiji izmedju Srbije i Rusije (o tome možete pročitati više na našem blogu). Saradnja je na žalost bila jako loša, sa pretenzijom da, iako je ideja i tema bila moja, ova ruskinja bude odredjuje i rešava sva pitanja bez mog učešća, gde ja do skoro poslednjeg trenutka sa svog profila na sajtu fonda Gorčakova nisam mogla da učestvujem u dijalogu Fonda, iako je to bila moja obaveza kao pobednika konkursa.

    Viktorija Nikolajevna Rjapuhina

    Ovo je su samo dva primera kako dotična Viktorija Rjapuhina Nikolajevna dovodi u zabludu ljude i stvara probleme, predstavljajući se u Srbiji kao promoter srpsko ruskih odnosa.

    Srećom, u Rusiji postoje mnogobrojni naučni časopisi koji su kredibilniji od pomenutog i odgovorni ljudi koji rade posao vrlo profesionalno, te će moj naučni rad biti objavljen do kraja tekuće godine u jednom drugom časopisu. Razumevanjem za ovu situaciju, kolege koji rade na Predsedničkoj Akadamiji, ali i u drgim časpoisima su razumeli da sam bila obmanuta i pomogli mi da publikujem moj naučni rad i time nastavim svoje školovanje i doktorske studije.

    Moram da napomenem da sam ja besplatno vodila program koji organizuje njen centar “Dani Belgoroda u Beogradu” i time dala doprinos i pomogla održavanju tu manifestacije u Beogradu, bez ikakave novčane nadoknade.

    Još jednom da zaključim- Viktorija Rjapuhina Nikolajevna i belgorodski časpopis “Naučni rezultat” su sabotirali moj naučni rad i doveli u pitanje moje doktorske studije, sumnjam, namerno!

    15.11.2025.

  • mr Danijela Petković: Prvi naučni rad u Rusiji na temu kulturne diplomatije Srbije

    mr Danijela Petković: Prvi naučni rad u Rusiji na temu kulturne diplomatije Srbije

    U Rusiji je objavljen prvi naučni rad na temu kulturne diplomatije Republike Srbije.

    Do sada ta tema nije obradjivana u naučnoj zajednici u Rusiji, a ovaj naučni rad je napisala naša direktorka Danijela Petković. Naučni rad je objavljen u naučnom časpoisu “Abyss”, koji se nalazi na beloj listi naučnih časopisa odobrenih od strane Ministarstva obrazovanja Ruske Federacije. 

    U novom broju 34/2025 koji  obuhvata oktobar, novembar i decembar, u sekciji “političke nauke” čitaćete o kulturnoj diplomatiji Srbije.

    Naučni rad je pisan u okviru doktorskih studija medjunarodnih odnosa Danijele Petković na Predsedničkoj Akademiji u Moskvi.

    Ovde možete pročitati ceo NAUČNI RAD

    Культурная дипломатия Республики Сербии

    Cultural diplomacy of the Republic of Serbia

    DOI: 10.33979/2587-7534-2025-4-208-223

    УДК 327

    Петкович Д., аспирант, Российская академия народного хозяйства и государственной службы при Президенте Российской Федерации (РАНХиГС).

    Petkovic D., Graduate student, Russian Presidential Academy of National Economy and Public Administration (RANEPA).

    В данной работе рассматривается роль культурной дипломатии Сербии как важного инструмента в укреплении международных отношений и продвижении национальных интересов. Мы предоставляем обзор институтов и механизмов реализации культурной дипломатии в Сербии. Результаты исследования показывают, что ключевыми факторами в реализации культурной дипломатии Сербии являются учреждения, Министерство культуры и Министерство иностранных дел Сербии, а также отдельные лица, такие как сербские художники, которые имеют свое художественное влияние и популярность за границей. Представлена структура министерств Сербии и их ведомств, ответственных за международное культурное сотрудничество. Особое внимание уделено международным соглашениям, реализующим культурную дипломатию, но также действия и влияние неправительственных организаций.

    Ключевые слова: культурная дипломатия, международные отношения, Республика Сербия, культурная дипломатия Сербии, международное культурное сотрудничество.

    This paper examines the role of Serbia’s cultural diplomacy as an important tool in strengthening international relations and promoting national interests. We provide an overview of the institutions and mechanisms for implementing cultural diplomacy in Serbia. The results of the study show that the key factors in the implementation of Serbia’s cultural diplomacy are institutions, the Ministry of Culture and the Ministry of Foreign Affairs of Serbia, as well as individuals, such as Serbian artists, who have their artistic influence and popularity abroad. The structure of the ministries of Serbia and their departments responsible for international cultural cooperation is presented. Particular attention is paid to international agreements implementing cultural diplomacy, but also to the action and influence of non-governmental organizations.

    Keywords: cultural diplomacy, international relations, Republic of Serbia, cultural diplomacy of Serbia, international cultural cooperation.

    mr Danijela Petković(privatna arhiva)