ИНСТИТУТ ЗА КУЛТУРНУ ДИПЛОМАТИЈУ

Month: July 2026

  • Obrazovanje u Rusiji: Ko želi na crnu listu – dobrodošao!

    Obrazovanje u Rusiji: Ko želi na crnu listu – dobrodošao!

    Pentagon je uvrstio 33 ruska univerziteta, naučnoistraživačka instituta i naučno-proizvodne organizacije na spisak stranih institucija koje, prema mišljenju Vašingtona, predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD. Među njima su Moskovski državni univerzitet Lomonosov (MGU), Moskovski državni tehnički univerzitet „N. E. Bauman“ (MGTU), Moskovski vazduhoplovni institut (MAI), Moskovski institut za fiziku i tehnologiju (MFTI), Visoka škola ekonomije (VŠE/HSE) i MIREA.

    Američko Ministarstvo odbrane preporučilo je istraživačima, akademskim ustanovama i partnerima iz američke industrije da budu posebno oprezni prilikom razmatranja saradnje, finansiranja ili razmene podataka sa institucijama koje se nalaze na ovoj listi.

    Na ažuriranom spisku nalazi se ukupno 130 akademskih i istraživačkih organizacija iz Rusije, Kine i Irana, od čega su 33 iz Rusije.

    Pored navedenih univerziteta, na listi su i:

    • Uralski federalni univerzitet,
    • Tomski politehnički univerzitet,
    • Kazanski nacionalni istraživački tehnički univerzitet,
    • Nižegorodski državni univerzitet,
    • Vojno-pomorska akademija „N. G. Kuznjecov“,
    • Nacionalni istraživački centar „Kurčatovski institut“,
    • Skolkovski institut nauke i tehnologije (Skoltech),
    • više instituta Ruske akademije nauka,
    • kao i nekoliko naučno-proizvodnih organizacija, među kojima je i koncern „Morsko podvodno oružje – Gidropribor“.

    Uvrštavanje na ovu listu znači da je Pentagonu zabranjeno da sa tim institucijama sarađuje u oblasti naučnih istraživanja, kao i da za njih koristi budžetska sredstva za grantove ili ugovore.

    Podsećanja radi, Sjedinjene Američke Države su još u maju 2023. godine uvele sankcije pojedinim ruskim univerzitetima i naučnoistraživačkim institutima povezanim sa sektorom rudarstva. Tada su na američku SDN listu dospeli Sanktpeterburški rudarski univerzitet, Ruski državni geološko-istraživački univerzitet „Sergo Ordžonikidze“ i Ruski državni univerzitet nafte i gasa „Gubkin“.

    Lista svih univerziteta: https://www.cto.mil/fy25-ndaa-section-1286-list/

    izvor: Forbes Rusija

    US Department of war

    https://www.forbes.ru/society/565472-pentagon-vnes-mgu-i-ese-32-rossijskih-vuza-i-nii-v-spisok-ugroz-nacbezopasnosti-ssa

    https://www.war.gov/News/Releases/Release/Article/4553101/the-department-of-war-releases-updated-list-of-foreign-institutions-engaging-in
  • Tapiserija iz Bejea- simbol jačanja odnosa Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva nakon zahlađenja izazvanog Bregzitom

    Tapiserija iz Bejea- simbol jačanja odnosa Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva nakon zahlađenja izazvanog Bregzitom

    Prevela: mr Danijela Petković

    LONDON, 10. jul (Rojters) – Tapiserija iz Bajea stigla je u Britaniju prvi put posle gotovo hiljadu godina, uoči rasprodate izložbe u Britanskom muzeju. Iz Francuske je dopremljena pod policijskom pratnjom, u okviru pažljivo isplanirane i koordinisane operacije.

    Fotografija: Rojters

    Ovaj 70 metara dugačak vez, koji prikazuje osvajanje Engleske 1066. godine, prevezen je u klimatizovanom sanduku sa zaštitom od vibracija. Francuska policija pratila ga je do terminala Evrotunela, nakon čega je, po prelasku Lamanša, predat britanskim vlastima koje su ga dopratile do Londona.

    Prema navodima francuske vlade, transport je omogućen zahvaljujući „do sada nezabeleženim logističkim i bezbednosnim merama“, koje su dve vlade razvijale više od godinu dana.

    Za ovu srednjovekovnu tapiseriju, za koju se veruje da su je izradili engleske vezilje, već je prodato ulaznica u vrednosti od gotovo 2,5 miliona funti (oko 3,3 miliona američkih dolara), čime je postala najprodavanija izložba u istoriji Britanskog muzeja.

    Fotografija: Rojters

    Francuska je zvanično potvrdila pozajmicu prošlog jula, tokom državne posete predsednika Emanuela Makrona Velikoj Britaniji, na poziv kralja Čarlsa III.

    Prenos ovog kulturnog blaga smatra se simbolom obnove i jačanja odnosa između Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva nakon zahlađenja koje je usledilo posle britanske odluke iz 2016. godine da napusti Evropsku uniju (Bregzit). Ovaj događaj predstavlja primer kako kulturno nasleđe može biti iskorišćeno kao instrument kulturne diplomatije i jačanja međudržavnih odnosa.

    Makron je u autorskom tekstu za The Times napisao da je pozajmica „gest poverenja, opipljiv izraz dugogodišnjeg prijateljstva i znak zajedničke želje da Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo zajedno grade svoju budućnost“.

    Britanska ministarka kulture Lisa Nandy ocenila je da je dolazak tapiserije „istorijski trenutak i značajan čin prijateljstva“, dok je direktor Britanskog muzeja Nicholas Cullinan izjavio da je prisustvovanje njenom dolasku trenutak koji „nikada neće zaboraviti“.

    Fotografija: Rojters

    Pre otvaranja izložbe 10. septembra, tapiserija će proći detaljne provere stanja i biti postavljena u posebno projektovanu zaštitnu vitrinu.

    Baješka tapiserija smatra se jednim od najznačajnijih srednjovekovnih umetničkih dela u Evropi.

    Izvor: Reuters https://www.reuters.com/lifestyle/bayeux-tapestry-arrives-london-ahead-sell-out-show-2026-07-10/

  • General Leonid Ivašov: Rusija može biti izbrisana iz istorije

    General Leonid Ivašov: Rusija može biti izbrisana iz istorije

    Prevela sa ruskog: mr Danijela Petković

    General-pukovnik Leonid Ivašov je u svom poslednjem obraćanju saradnicima izneo ozbiljno istorijsko upozorenje.

    Prema njegovim rečima, zbog politike produžavanja sukoba, zemlja rizikuje da se suoči sa ozbiljnim unutrašnjim posledicama. Podsetio je da je u Rusiji pre Oktobarske revolucije 1917. godine postojalo mnogo autonomnih i faktički samostalnih teritorijalnih tvorevina, te je povukao paralelu sa sadašnjom situacijom.

    General Leonid Ivašov

    Senat SAD je u nacrt odbrambenog budžeta (NDAA-2027) uneo odredbu koja zvanično naziva Krim, Hersonsku, Zaporošku, Donjecku i Lugansku oblast „teritorijom Ukrajine koja treba da bude vraćena“.
    Odeljak 1223 obavezuje ministra odbrane SAD da Kijevu dostavlja obaveštajne podatke upravo za izvođenje udara na te regione. Po prvi put cilj „vraćanja Krima“ nije sadržan samo u političkoj deklaraciji, već je ugrađen u zakonski tekst. Prema ovom tumačenju, to menja pravila igre.
    Zašto se smatra da je ovo opasnije nego što izgleda:


    Obaveštajna podrška prestaje da bude sredstvo pregovaranja u rukama Trampa. Čak i ako bi njegova administracija želela da razmenu obaveštajnih podataka iskoristi kao deo pregovora, Kongres bi joj, prema ovom tumačenju, ograničio prostor za to budžetom i zakonom.
    Krimski most, vojni objekti i civilna infrastruktura na poluostrvu postaju ciljevi koji bi bili praćeni i označeni tehničkim sredstvima NATO-a, zbog čega bi rizik od napada bio znatno veći.


    Zakonsko potvrđivanje stava da granice iz 1991. godine treba obnoviti, prema ovom tekstu, smanjuje izglede za bilo kakvo mirovno rešenje osim potpunog vojnog povlačenja Rusije. Autor zaključuje da to predstavlja kurs ka dugotrajnom ratu iscrpljivanja.

    General je takođe izjavio: „Ili će ovaj kurs biti zaustavljen, ili će nas izbrisati iz istorije. Ostaćemo samo u sećanjima.“

    Izvor: Telegram kanal Generala Ivašova

    08.07.2026.