Аутор текста: др Стефан Цветковић
музиколог и доцент на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду
Фундаменталне промене које су на таласу информатичко-технолошке
револуције и опште сумње у модернистички пројекат захватиле друштва Западног света током последњих деценија XX века, снажно су се одразиле на поље културе којa је у новим условима трансформисала своје обличје и у многоме изменила до тада важећи статус и значење.
Појам културе, традиционално конституисан око стабилних институционалних и друштвених пракси и форми деловања, те афирмативан у односу на традицију и укорењене облике веровања, у новим околностима је конвертован у означитеља за продукте духа који су на темељу све израженијег потрошачког конзумирања стварности почели да извиру из дубине самог друштвеног ткива. Преплет
контекстуалних и материјалних, фактора који су у дубоко медијализованом свету све интензивније преобликовали карактер свакодневног живота, разградио је концепт културе успостављен на дискурсима елитизма, вредности и универзалности, утирући успон популарнoj култури сазданoj на потрошачкој идеологији унутар масовног друштва позног капитализма. Релативизовање и растакање поларизованог односа између високе и ниске културе, као и самих концепата културне изузетности и вредности, представљало је израз субверзивности коју је коначно, постмодернизам као идеолошки оквир епохе отворене ка еклектицизму сваке врсте спровео на рачун модернистичких концепата универзалности и Истине. Пољуљавши из корена установљене категорије, постмодернизам је у раздобљу постколонијализма са којим је
интерферирао, на месту некадашњих обједињујућих метанаратива афирмисао
фрагментарне приче, омогућивши наизглед идеолошки крајње децентрализовано поимање савременог света.
Повећање комуникације и мешање различитости са свих страна, потпомогнуто медијским посредовањем готово свих аспеката живота кроз телевизију и коначно интернет, означило је у наступајућој епохи глобализације даљу дисперзију културе и у географском смислу, спроводећи дисеминацију западњачких културних модела и продуката према остатку света, али и отварајући сасвим нове могућности за најразличитије креативне сусрете са локалним. Управо из таквих, еклектичних судара окциденталне и култура Других, на пољу музике као најраспрострањенијег културног производа савременог света, створене су форме које су управо афирмисале релативизацију некада фиксираних идентитета високе и ниске културе, као и принципа на којима је саздавано уметничко и популарно стваралаштво.
- крај првог дела
- Текст је оригинално публикован у часопису Српска мисао, бр. 12/13/14, 2021/2022.
02.10.2026.
