Tag: nasilje

  • мр Данијела Петковић: Насиље у породици-Закони у Србији, Русији и ЕУ

    мр Данијела Петковић: Насиље у породици-Закони у Србији, Русији и ЕУ

    Пише: мр Данијела Петковић

    Насиље у породици је један од најозбиљнијих проблема данашњице. Закони се разликују од земље до земље, а овом приликом ћемо упоредити законе у Србији, ЕУ и Русији.

    Стручњаци под насиљем у породици подразумевају не само физичко злостављање, већ и психичко, сексуално и економско насиље. То укључује претње, контролу кретања, ускраћивање новца или основних средстава за живот као и сваки облик присиле у партнерским подносима.

    ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

    СРБИЈА

    У Србији је на снази закон према коме се предвиђа хитна реакција институција, а полиција има ОБАВЕЗУ да насилника одмах удаљи из стана и забрани контакт са жртвом, чак и пре судске одлуке.

    Али, у пракси се то не дешава увек, већ је полиција на вези са насиником и често се дешава да штити насилника, те се жртва проглашава насилником.

    Ове мере могу бити продужене одлуком суда, док центри за социјални рад и друге институције учествују у процени ризика. Казне за насиље укључују затворске санкције, у завосности од тежине дела.

    РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА

    Русија нема посебан закон који регулише насиље у породици.

    Одређени облици насиља се третирају као прекршај, а не као кривично дела. Насиље се третира као кривично дело само ако дође до тежих телесних повреда или убиства.Овакав третман према жртвама насиља у Русији је законски регулисан 2017-те године, након измена закона.

    ЕВРОПСКА УНИЈА

    Истамбулска конвенција дефинише насиље над женама као кршење људских права. Земље чланице Европске Уније су у обавези да обезбеде сигурне куће за жртве, СОС телефоне, забрану приласка насилника, психолошку и правну помоћ.

    Европска Унија инсистира и на преенцији и едукацији, што у знатној мери доприноси смањењу насиља.

    Борба против насиља не завршава се доношењем закона, већ је то питање здравих и исправних вредности једног друштва у коме расте и развија се појединац. Ако се друштвене вредности своде на то да је неко способан и успешан само ако је успешан лопов, а ако су даме само жене које су накићене силиконима и скупом гаредеробом у исто таквим колима, ако се скромност дефинише као глупост и слабост, онда смо ми дубоко у проблему и као друштво апсолутно залутали, те и не чуди што већина становништва емигрира и одлази не у Русију, већ тамо где је друштво уређено законом, а насиље најстроже кажњава.

    С обзиром да сам ја руски ђак и да сам живела у Москви и Санкт Петербургу, те сам обишла и руска села и упознала њихово становништво ван престонице, врло добро знам како живе и никако не бих волела да ми као друштво тежимо ка томе.

    Свима онима којим је Русија “резервна домовина” како сами говоре, желим да не кваре нашу домовину коју једину имамо, а то је Србија. Ми немамо резервну домовину, желимо да се лопови и насилници кажњавају, а да Мрдићев закон буде далека и ружна прошлост.

  • Borba protiv nasilja u porodici – svi imamo odgovornost

    Borba protiv nasilja u porodici – svi imamo odgovornost

    Piše: mr Danijela Petković

    Nasilje u porodici predstavlja jedan od najozbiljnijih društvenih problema savremenog društva. Ono ne pogađa samo pojedinca, već ostavlja duboke posledice na čitavu porodicu, posebno na decu, i razara osnovne vrednosti zajednice – sigurnost, poverenje i dostojanstvo.

    Borba protiv nasilja u porodici nije samo zadatak institucija, već i odgovornost svih nas. Važno je da prepoznamo nasilje, da ne okrećemo glavu i da ohrabrimo žrtve da potraže pomoć. Nasilje može biti fizičko, psihičko, ekonomsko ili seksualno i nijedan oblik nije prihvatljiv niti opravdan.

    Jedan od ključnih koraka u zaštiti žrtava jeste dostupnost informacija i podrške. Telefoni za pomoć omogućavaju žrtvama da u svakom trenutku dobiju savet, pravnu pomoć ili hitnu zaštitu. Razgovor sa stručnim osobama često je prvi i najteži, ali i najvažniji korak ka izlasku iz kruga nasilja.

    Telefoni za pomoć žrtvama nasilja

    • Policijska služba u Beogradu: 0800 100 600
    • Besplatna pravna pomoć žrtvama nasilja: 065 26 56 178
      (svakog dana od 10h do 12h i od 17h do 20h)
    • Smederevska Palanka – FEMINA: 026 310 841

    Ako vi ili neko koga poznajete trpite nasilje, važno je da znate da niste sami i da pomoć postoji. Svaki poziv može biti prvi korak ka sigurnijem i dostojanstvenijem životu. Nasilje se ne sme tolerisati – o njemu treba govoriti, reagovati i pružiti podršku onima kojima je najpotrebnija.