Пише: мр Данијела Петковић
Насиље у породици је један од најозбиљнијих проблема данашњице. Закони се разликују од земље до земље, а овом приликом ћемо упоредити законе у Србији, ЕУ и Русији.
Стручњаци под насиљем у породици подразумевају не само физичко злостављање, већ и психичко, сексуално и економско насиље. То укључује претње, контролу кретања, ускраћивање новца или основних средстава за живот као и сваки облик присиле у партнерским подносима.
ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ
СРБИЈА
У Србији је на снази закон према коме се предвиђа хитна реакција институција, а полиција има ОБАВЕЗУ да насилника одмах удаљи из стана и забрани контакт са жртвом, чак и пре судске одлуке.
Али, у пракси се то не дешава увек, већ је полиција на вези са насиником и често се дешава да штити насилника, те се жртва проглашава насилником.
Ове мере могу бити продужене одлуком суда, док центри за социјални рад и друге институције учествују у процени ризика. Казне за насиље укључују затворске санкције, у завосности од тежине дела.
РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА
Русија нема посебан закон који регулише насиље у породици.
Одређени облици насиља се третирају као прекршај, а не као кривично дела. Насиље се третира као кривично дело само ако дође до тежих телесних повреда или убиства.Овакав третман према жртвама насиља у Русији је законски регулисан 2017-те године, након измена закона.
ЕВРОПСКА УНИЈА
Истамбулска конвенција дефинише насиље над женама као кршење људских права. Земље чланице Европске Уније су у обавези да обезбеде сигурне куће за жртве, СОС телефоне, забрану приласка насилника, психолошку и правну помоћ.
Европска Унија инсистира и на преенцији и едукацији, што у знатној мери доприноси смањењу насиља.
Борба против насиља не завршава се доношењем закона, већ је то питање здравих и исправних вредности једног друштва у коме расте и развија се појединац. Ако се друштвене вредности своде на то да је неко способан и успешан само ако је успешан лопов, а ако су даме само жене које су накићене силиконима и скупом гаредеробом у исто таквим колима, ако се скромност дефинише као глупост и слабост, онда смо ми дубоко у проблему и као друштво апсолутно залутали, те и не чуди што већина становништва емигрира и одлази не у Русију, већ тамо где је друштво уређено законом, а насиље најстроже кажњава.
С обзиром да сам ја руски ђак и да сам живела у Москви и Санкт Петербургу, те сам обишла и руска села и упознала њихово становништво ван престонице, врло добро знам како живе и никако не бих волела да ми као друштво тежимо ка томе.
Свима онима којим је Русија “резервна домовина” како сами говоре, желим да не кваре нашу домовину коју једину имамо, а то је Србија. Ми немамо резервну домовину, желимо да се лопови и насилници кажњавају, а да Мрдићев закон буде далека и ружна прошлост.