-Ja ništa nisam ukrao i nikoga nisam ubio. Stepen opasnosti za mene će rasti i to zavisi od poverenja Putinu. Što niže poverenje, to veća represija. Putin veruje samo kadirovskim pukovima, a ruskom narodu ne. Odnosi između Putina i Kavkaza su banditski. Na primer, “Ja Vam dajem sedam milijardi dolara godišnje, a vi meni više od sto posto glasova na izborima ili za Jedinstvenu Rusiju ili za mene.” I taj dogovor će trajati dok ima novca. Nakon toga dogodiće se raspad. Kavkaz dobija novac i troši kako želi. Kadirov ima celi vozni park Bentli, Porše i zlatne wc šolje. Kolekcionar je konja u vrednosti od nekoliko miliona dolara, ima zoološki vrt leoparda, pri tome njegovi banditi mogu da dođu u Moskvu, ubiju nekoga i odu.
-Putin je izvršio aneksiju Krima i prekrišio je mnoštvo međunarodnih ugovora. On je time prekršio medjunarodni sistem o zabrani širenja atomskog oružja. U ugovoru se navodi da Ruska Fedracija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.
Borisa Nemcova su ubili 27.02.2015. u centru Moskve, pored Kremlja, kada se vraćao kući u društvu devojke, ali nijedna kamera nije snimila taj momenat. Vlast je brzo našla ubice-čečene, iako su naručioci ostali nepoznati i u senci. Tačnije- u Kremlju.
Boris Nemcov je planirao da objavi dokaze o prisustvu ruskih vojnika u Donbasu. Prvog marta je planiran miting i marš protiv putinove Rusije koji bi pokazao da postoji i jedna druga Rusija koja uvažava prava čoveka, slobodu i demokratiju. Imao je dokaze o prisustvu ruskih bandi u Donbasu i dokaze protiv vodećih ljudi Rusije koji bi pokazali narodu da ni Putin, ni Matvijenko, a ni ostali nisu sposobni da rukovode Rusijom.
Sa smrću Nemcova otišla je jedna epoha ruske politike, a zemlja je skrenula sa puta slobode.
Svet danas prelazi iz stanja haosa u nešto što je fundamentalno, što opredeljuje našu budućnost.
Danas svedočimo nizu regionalnih sukoba. Suočavamo se sa krizom čitavog sistema medjunarodnih odnosa koji je nastao posle Drugog svetskog rata.
Decenijama je posleratni poredak sprečavao velike sile da dodju do direktnih sukoba. Medjutim poslednjih godina, njegovi osnovni principi sve više su zamenjeni političkom svrsishodnošću i vladavinom sile.
Istorija pokazuje jedinstven obrazac: kada moć prava slabi, uloga sile kao instrumenta politike raste. Upravo zato savremeni sukobi postaju sve opasniji, a mogućnost za diplomatsko rešenje se smanjuje.
Glavni problem je što stare medjunarodne institucije posebno gube sposobnost da deluju kao arbitri izmedju centara moći. Svet ulazi u period formiranja nove ravnoteže i taj proces neće biti lak.
Pitanje nije više da li će se svetski poredak promeniti. Pitanje je koliko će ova tranzicija biti bolna.
Glavni problem svih sukoba je nepoštovanje medjunarodnog prava. Podsetimo se da se osnove medjunarodne bezbednosti i regulacije medjunarodnih konflikta nalaze u Ustavu Ujedninjenih Nacija, koji je istorijsko dostignuće.
Sada su razrušeni ti osnovni principi medjunarodne bezbednosti, a kada prestaju da deluju sile prava, tada počinju da deluju prava sile.
U Ustavu Ujedinjenih Nacija kaže se da je cilj da podržavaju medjunarodni mir i bezbednost i u tom smislu primenjuju efektivne mere za zaustavljanje i otklanjanje akcija agresije i pretnje medjunarodnom miru, mirnim sredstvima i rešavanje sporova u saglasnosti sa medjunarodnim pravom.
General Leonid Grigorijevič Ivašov
Sada se svet vraća principima koje su utemeljili Ruzvelt i Staljin, principima Ujedninjeih nacija. Ruzvelt i Staljin odigrali su presudnu ulogu u procesu osnivanja Ujedinjenih nacija. Njihovi dogovori tokom savezničkih konferencija, posebno na Jaltskoj konferenciji 1945. godine, postavili su institucionalne temelje nove međunarodne organizacije.
KINA I AMERIKA
Kina je danas ključni faktor u svetu. Tramp odlaže posetu Kini,a njegove molbe Kini da utiču na Iran kako bi se postiglo primerije pod odgovarajućim uslovima za Trampa ostale su bezuspešne. Kina odgovara da oni nisu počeli rat, već je Amerika razrušila principe medjunarodnog prava. Podsetimo se da je Amerika naoružavala Tajvan što je veliki problem za Kinu i prepreka u odnosima sa Amerikom.
RUSIJA I KINA
Poznata je deklaracija o zajedničkoj saradnji Rusije i Kine. Rusko-kineska zajednička deklaracija o multipolarnom svetu i uspostavljanju novog međunarodnog poretka, potpisana u Moskvi 23. aprila 1997. od strane Borisa Jeljcina i Jiang Zemin. U njoj se zagovara prelazak sa bipolarnog i unipolarnog sistema na multipolarni svet zasnovan na suverenitetu država, nemešanju u unutrašnje poslove i većoj ulozi međunarodnog prava. Ovo je Kineski projekat i Rusija se na to saglasila.
Rusija i Kina su naglasile značaj centralne uloge Ujedinjenih Nacija u rešavanju međunarodnih pitanja, kao i potrebu jačanja međunarodnog prava i kolektivne bezbednosti.
IRAN
Što se tiče Iranske krize, Iran je civilizacija stara oko pet hiljada godina, dok je Ameika stara dvesta pedeset godina. Iran ima značajno kulturno nasledje za ceo svet i pokazao je vrlo snažan otpor Amarici, što Trampu sada predstavlja problem i što ga je nateralo da zatraži pomoć Kine.
Mišljenja sam i dalje da Rusija ide ka sopstvenoj propasti i da naša nacija polako iščezava ukoliko se tekući konflikti ne zaustave.
Семјонов Евгениј Владиславович је докторанд на Председничкој Академији у Москви. Говорио је о актуелној политичкој ситуацији у Србији. Разговор је водила Данијела Петковић.
Како видите српско- руске односе?
Србија је историјски партнер Русије и то одјекује код наших грађана. Често чујемо, углавном од старије генерације, о српској „браћи“, словенској браћи и тако даље. Нећу се задржавати на историјској вези и помоћи Србима у Првом светском рату, јер свака образована особа зна да је Руско царство ушло у рат не само због подршке својим словенским сународницима, већ и из низа економских и политичких разлога, за које Србија није била темељ, већ само преговарачки адут у то време.
Међутим, то нас не спречава да се према обичним српским грађанима односимо са разумевањем, па чак и са извесном дозом наклоности. Они су углавном имуни на наш национализам и расизам, који су, у различитом степену, присутни у свакој земљи. Исто тако, Србија је, према званичној агенди, најчешће пријатељ наше државе, наше браће и сестара. Поново се поставља питање: ко нам је пријатељ и за кога смо више заинтересовани? За Србију или за интересе српског народа?
Колико могу да проценим из бројних сумњивих невладиних извора, значајан део народа у Србији изражава извесну сумњу у легалност и легитимитет своје владе и курса ове владе, било да је он политички, економски или друштвени.
Међутим, о томе се у нашим медијима готово ништа не чује. Повремено се провуку мисли о „дволичности“ српске владе, која угађа интересима непријатеља Русије на нашу штету. Али ова тема се не обрађује. Питам се шта обични грађани Србије мисле о Русији и нашим суграђанима? Са сигурношћу могу рећи да значајна категорија наших грађана пати од синдрома „велике империје“. Овај синдром се састоји у томе да када се нешто деси на удаљеним границама империје, или чак у суседној држави која се граничи са империјом, већину становника те саме империје није брига. „То ме се не тиче“ је начин на који би се могло окарактерисати мишљење наше већине. Не дирајте нас, и није нас брига. Наравно, не говоримо о активној мањини, што су „политички“ расположени грађани наше земље. Говоримо о већини, о масама.
Шта мислите, како ће се завршити политичка криза у Србији?
Данас је свет, као и раније, подељен на зоне интересовања, где је Србија, чини ми се — и извињавам се што делујем грубо — само преговарачки адут, падајући под утицај таквих гиганта као што су Европска унија, Сједињене Државе и Русија. Економски и политички, ова земља је далеко од монолитне силе и зависи од подршке из иностранства. Србима је остављен само један избор: да ли да узму по мало од свих или да изаберу „примарног“ покровитеља. Потпуно независна политика у данашњим глобалним реалностима, а посебно у Србији, не долази у обзир. Српској влади једноставно недостају ресурси и легитимитет.
Бојим се да је овде тешко давати предвиђања. Даћу вам пример „одличне анализе“.
Ко би помислио да ће почети специјална војна операција (СВО)? Нико од компетентних светских или руских стручњака није очекивао да ће се догађаји развијати на такав начин. Али, СВО се догодила супротно логици, проценама, анализама итд.Ко би 2022. године помислио да земља која је некада „плашила“ америчку и европску децу, хегемонистичка сила, водећа земља по наоружању са једном од најмоћнијих армија, неће моћи да реши украјинско питање за неколико месеци?
Анализе, прогнозе, мишљења… Све су то дим и огледала, илузија контроле над ситуацијом. Најлогичнија претпоставка је да ће се српска криза завршити победом српске владе. Није у нашем (руском) интересу да обични људи и западњаци дођу на власт у Србији, јашући на таласу популизма и борбе за правду и борећи се до краја. А Запад неће у потпуности прихватити “нашег” штићеника. Дакле, ваша влада ће вероватно бити храњена из два корита…
Али сетимо се поново наших устанака. Како се изненада пламен распламсава и руши све планове. Недавни пример је револуција у Непалу. Ко је могао да помисли, претпостави, предвиди… То потпуно пркоси логици… али чињеница остаје.
General pukovnik u penziji Leonid Ivašov, je ruski vojni, politički i društveni radnik, stručnjak u oblasti geopolitike i međunarodnih odnosa. Danas je u penziji, a na njegovom youtube kanalu svakodnevno iznosi analize koje se tiču konflikta Rusije i Ukrajine i komentariše ostala geopolitička pitanja. Tako je u poslednjem obraćanju komentarisao dolazak i izbor novog predsednika SAD, Donalda Trampa.
General Ivašov naglašava da je Trampu Rusija “rezervna teritorija” i da mu trenutno nije u sferi interesa, niti bilo kakva konkurencija. Glavni zadatak Trampa je da zaustavi kineski naučno-tehnološki razvoj, iako je izvesno da nivo kineskog razvoja trenutno nikome nije dostižan. Glavni zadatak Ilona Maska je da to zaustavi.
Rusija, ukoliko ne izvrši državni prevrat i promeni politiku i pravac, nazadovaće, a nakon toga sledi raspad ruske države. Došlo je vrеme, govori General Ivašov, da Rusija izabere da li će biti rob “oligarho-fašističkog režima”, da li će se pokoriti kinezima i biti njhov rob ili će se prikloniti Trampu. Tramp je naglasio da je jedan od zadataka odvojiti Rusiju od Kine.
Izvesno je da Rusija i Kina imaju veliki nuklearni potencijal i prirodne resurse, ali je isto tako poznato da će kinezi kontrolisati ruski prirodni potencijal, što amerikancima ne odgovara. Danas Kina proizvodi ideje, koncepcije, tehnologiju i oko milijardu kineza razmišlja samo o tome svakodnevno. Oni su naučno-prizvodna sila, a Amerika je pre svega spekulativno-finansijska sila, dok je ruska ekonomija kriminalna. Tramp je postavio zadatak da Amerika bude bezbedna.
Govori se da je Rusija druga armija po jačini na svetu, ali u suštini nismo ni druga, ni peta, ni deseta, objašnjava Ivašov, što je pokazao primer Kurska. Novi američki predsednik je još u prvom mandatu govorio da mu je cilj razvijanje visoko inovativne industrije i prekidanje svih dejstava koje su demokrate pokrenule, kao i zaustavljanje migracione krize.
Po rečina generala Ivašova, zapad ima duhovni potencijal na nivou majmuna i Rusija bi trebalo da se okrene u tom smislu BRIKS-u kako bi sačuvala svoj duhovni potencijal koji je veliki i odbranila ideju hrišćanstva. Sada se možemo pitati, objašnjava Ivašov, zašto su ruski liberali slavili i pili šampanjac zbog pobede Trampa, jer Tramp više neće dati ni jednog jedinog centa tek tako. Njemu je pre svega cilj da služi Americi, da učini Amriku opet velikom, a Rusija nije jedan od njegovih glavnih cijleva. Prvi njegov protivnik je Kina, a Rusija je neka vrsta rezervne teritorije.
Setimo se da je 2019-te godine Tramp zatvorio pitanje ukrajinsko-ruskog konfikta. Sada on govori da će zaustaviti taj konflikt za nekoliko dana, ali moramo znati da su izjave u kampanji jedno, a realno predsednikovanje drugo. Vrlo je izvesno da Tramp može uskratiti finasijsku podršku NATO-u tako da oni više ne mogu pružati oružanu i finasijsku podršku Ukrajini. Zaustaviti vojna dejstva, govori General, ne znači i zaustaviti rat. Rusiji ništa dobro ne može doneti izbor Trampa, a slom Evropske Unije i NATO-a će se ubrazati.
Pred nama se postavlja pitanje, kuda ide pravoslavni narod? Kuda da beže i šta da rade pravoslavni narodi i države pred napadom katolicizma? Pravoslavni narodi i države neće izabrati put katolicizma, ali koji će drugi izbor biti, nije izvesno. Srbiju pominje kao pravoslavnu zemlju koja se odlučila za NATO i dala podršku Ukrajini.
U ovoj novonastaloj situaciji General Ivašov pominje Aleksandra Lukašenka kao mogućeg objedinitelja pravoslavnih naroda i da će on istupiti kao predvodnik jednog političkog kursa koji se naziva “Moskva-treći Rim” tako da je sada trenutak da se pravolsavni narodi
Жена може бити мајка, али и не мора, може бити директор или директорка али и не мора, може бити домаћица али не мора и може зависити од оца, партнера, мужа али и не мора. Никада! Какве су судбине жена у друштву које је васпитало жене као слабији пол и ко је у односу слаб? Дакле, да се ни би овај текст свео на причу о феминизму или неком женском бунту, рећи ћемо да се насиље спречава још у породици, а насилник лечи, уколико је могуће, а углавном није.
Шта значи бити лепо васпитан? Можда би требало о овој теми да пишу стручњаци, психијатри, али ја могу писати као жена. Да ли је ово друштво васпитавало жене да ћуте и трпе разне облике насиља од стране мужа, брата и других мушкараца у широј и ужој породици или их је учило да у сваком односу постоје границе пристојности иако, како кажу мушке главе „ја сам те направио“ или женске „ја сам те родила“. Да се разумемо, насиље може ићи и од мајке и женских фигура, само што је мало вероватно да једна жена може тако физички повредити другу жену, док дете да, може. Али, задржаћемо се на насиљу од стране мушкараца, с тим што морам рећи да је мушкарац неко ко поштује и штити жену, а ове ћемо назвати и звати насилницима, благо речено. Дакле, колика и каква је веза насилника и полиције, насилника и доктора, насилника и других насилника у разним професијама мушког пола? Велика. Наручито ако говоримо о мањим местима, односно о свим општинама, градовима и селима. Тај пакт је далеко сложенији, јачи и неправеднији да ћемо то клупко тешко размотати у овом тексту, а како видимо тешко га размотавају и државни органи.
Дакле, жене се убијају у овом савременом друштву јер нису послушне, јер су заволеле другог, јер желе поштовање, јер не желе више да зависе од динара мужа, јер су осетиле снагу, да могу саме даље. Ово наравно нису разлози за насиље јер ништа не може бити разлог за песницу у браду. Разлози су психички поремећаји мушких особа који се не либе да ударе и мајке. Ко је ту крив? Друштво, јер је васпитало покорну жену, жена је је пристала да служи и буде лична чистачица мужа или баш та жена која на време није схватила и спознала да је снага у њој самој, и да није срамота бити сам и без деце ако си заштићена и имаш поштовање, да није срамота радити јер ти новац даје слободу да не трпиш потенцијалног насилника и да мир нема цену, а да се цена неких срећних породица види на бандери на умрлици. Неким женама и девојчицама нико није рекао да су оне јунаци њихових живота, да принц из бајке не постоји и да су управљачи њихових живота у њиховим и само њиховим рукама, да је могуће купити карту у једном смеру у било којем тренутку и да најгоре што могу урадити је да остану у односу са насилником и тако васпитавају дете или, још горе ћерку.
Али како нико не може бити излечен ако сам не потражи помоћ, тако и ове жене не можемо ухватити за руку и спасити уколико оне не осећају да је снага у њима. Циљ овог текста је да скрене пажњу да одређени полицајци штите насилнике, што смо имали прилике да чујемо у исповестима жртава насиља, да жене имају погрешна уверења и да је најгоре одрастати са таквим родитељима јер се на крају насилник окрене и против детета, наручито ако је дете здраво и свесно ситуације, осећа снагу у себи и потенцијал да се бори, а поготово ако је то дете женско. Е, тада је насилник спреман на све, па и да лажно пријави дете полицији, јер побогу, она има своје мишљење и не слуша или још горе и најодвратније што један насилнички мозак може смислити „она ме малтретира“.
Да на крају скренмо пажњу да су већином насилници људи које је васпитавала улица, необразовани, бучни, хвалисавци, „спортисти“ са широким леђима који обарају руке, воле оружје и изузетно су љубазни према свима, док само њихове мајке, жене и ћерке знају ко су они заправо.
Овде нисмо обрадили психичко насиље, као такозване „непристојне понуде“ које су честе приликом конкурисања за било који посао или само сексулано узнемиравње на послу. Овде смо хтели да говоримо о батинама и страху једне жене. Хтели смо да дамо наду женама и да подсетимо да је живот и мир важнији од било какве традиције, наметнутих очекиваења па и религиозних правила, али и неких изјава јутјуб попова. Муж се слуша, а насилник се пријави полицији! И ако Вам кажу „па шта ти је, није те убио?“, то није крај.
Снага је у женама, ма колико година имале, и никада није касно за нови почетак! Срећно!
