Пише: мр Данијела Петковић
Термин „паметна моћ“ (smart power) последњих година постаје све познатији у научно-експертским и политичко-дипломатским круговима. Често се повезује са обновљеном спољном политиком администрације Б. Обаме. Ипак, његово стварно значење за позицију САД у савременом свету – показујe да је овај концепт од фундаменталног значаја као одраз трансформације моћних односа у глобалној политици. Док се концепт „меке моћи“ (soft power) брзо шири у академским круговима, све више пажње привлачи нови појам – „паметна моћ“ (smart power).
Посебну пажњу овом концепту посвећују САД. Још 2006. године, амерички аналитички центар „Центар за стратешке и међународне студије“ (CSIS) основао је Комисију за „паметну моћ“ (Commission on Smart Power), коју су предводили бивши заменик државног секретара САД (2001–2005) Ричард Армитиж и познати политички аналитичар, творац концепта „меке моћи“, Џозеф Нај.
Амерички аналитичари су се окренули овом концепту углавном због критике спољне политике председника Џ. Буша. Према њиховом мишљењу, Бушова политика претерано се ослањала на тврду моћ (hard power), занемарујући потенцијал меког и флексибилног утицаја у међународним односима.
Ово се посебно јасно показало током војне интервенције САД у унутрашње послове Ирака. Та стратегија на крају је довела до смањења привлачности имиџа САД на међународној сцени. Разлог за стратешке неуспехе објашњаван је неспособношћу да се стратешки комбинују чврсти елементи власти са елементима soft power-а. Способност такве комбинације добила је назив „smart power“, што се може превести као „разумна власт“, „паметна власт“ или „паметна моћ“.
Извештај комисије, објављен 2007. године, садржавао је препоруке за коришћење стратегије smart power за следећег председника САД. Од тог тренутка проблематика паметне власти почела је активно да се разматра.
Kонцепт паметне власти добија наставак у говору Б. Обаме, одржаном у Центру Вудроа Вилсона: „Морамо интегрисати све аспекте нашег моћног потенцијала и ојачати невојне инструменте нашег утицаја.“
Након избора Б. Обаме, концепт smart power активно се користи у политичком дискурсу његове администрације. Често се при том цитира говор Хилари Клинтон приликом именовања за државног секретара САД:
„Морамо користити оно што је добило назив ‘smart power’: цео сет инструмената који су нам на располагању – дипломатских, економских, политичких, правних и културних – бирајући право средство или њихову комбинацију за сваку конкретну ситуацију.“
24.02.2026.