Month: June 2026

  • Култура као мост: проф. др Фазлолах Афшар о иранској уметности и снази културне размене

    Култура као мост: проф. др Фазлолах Афшар о иранској уметности и снази културне размене

    Изложба персијске уметности је одржана у мају 2025. године у Историјском музеју Србије у Београду.

    проф. др Фазлолах Афшар, познати ирански уметник изложио је његова дела у техници акрила и цртежа графитном оловком.

    Такође су била представљена и дела његове супруге Масуме Јакуби, као и радови српских аутора.

    Разговор водила: мр Данијела Петковић

    Превео: др Али Разеги

    Да ли је уметност Ирана у довољној мери заступљена у Србији?

    проф. др Фазлолах Афшар: Иранска уметност, са хиљадугодишњом традицијом и задивљујућом разноврсношћу у сликарству, калиграфији, занатству, архитектури и музици, представља једно од најбогатијих културних блага света. Ова уметност, укорењена у персијској цивилизацији, мистичним ритуалима и народним причама, има моћ да очара публику широм света.

    У Србији су уложени значајни напори да се иранска уметност представи – од изложби слика и калиграфије, преко презентација традиционалних заната као што је емајлирање, до извођења традиционалне иранске музике. На пример, Културни центар Ирана у Београду је последњих година организовао бројне програме, укључујући изложбе које представљају дела савремених и традиционалних иранских уметника.

    Праведност, акрил, проф. др Фазлолах Афшар

    Ипак, сматрам да ови напори још увек нису у потпуности открили огроман потенцијал иранске уметности у Србији. Србија је земља чији народ воли уметност, има богато историјско наслеђе и живу културу која прихвата креативност. Током мог боравка у Београду приметио сам топао пријем и велико интересовање посетилаца за моја дела, али осећам да још увек постоје многе неиспричане приче иранске уметности које би могле бити представљене српској публици.

    Да би се ојачало присуство иранске уметности, могли бисмо размотрити организовање заједничких изложби са српским уметницима, учешће на међународним фестивалима у Србији, креирање дигиталних платформи за виртуелне изложбе иранских дела, као и радионице упознавања са традиционалним иранским техникама попут минијатуре, илуминације или израде керамичких плочица. Такве иницијативе не би само представиле иранску уметност, већ би подстакле и дубљи културни дијалог између два народа.

    Како оцењујете иранско-српску културну сарадњу?

    проф. др Фазлолах Афшар: Културна сарадња између Ирана и Србије подсећа на мост који постаје све лепши и снажнији са сваким новим кораком. Упркос географским и историјским разликама, две земље деле дубоке сличности у културним вредностима: љубав према уметности, поштовање традиције, гостопримство и креативни дух.

    Ове заједничке вредности представљају добру основу за даље ширење културне сарадње. Последњих година организовани су бројни програми културне размене, укључујући недеље иранског филма у Београду, заједничке уметничке изложбе и извођења традиционалне музике, који су створили атмосферу пријатељства и међусобног разумевања.

    Чуо сам да Културни центар Ирана у Србији планира програме представљања савремене иранске књижевности, превођење дела српских писаца на персијски језик и обрнуто, као и одржавање заједничких семинара о историји и култури две земље. Ови кораци су веома значајни за приближавање два народа.

    Хафез из Шираза, акрил, проф. др Фазлолах Афшар

    Ипак, постоји простор за још амбициозније пројекте. Могли бисмо замислити заједничке галерије у којима би се представљала дела младих иранских и српских уметника, радионице у којима би српски уметници упознавали традиционалне иранске технике, док би ирански уметници учили о српским уметничким изразима.

    Заједнички културни фестивали, који би представили музику, позориште и визуелне уметности обе земље, могли би створити нове облике сарадње и заједничка уметничка дела која би имала међународни значај.

    Опишите нам технику коју користите?

    проф. др Фазлолах Афшар: У својим делима користим технику акрила на холандском картону за макете, који због својих специфичних карактеристика представља идеалну основу за мој уметнички рад.

    Акрил ми, захваљујући својој флексибилности и могућностима, омогућава да боје прикажем са дубином, сјајем и живописношћу, тако да свака слика делује као да прича сопствену причу. Ова техника омогућава стварање различитих слојева и богатих текстура, а брзо сушење боје одговара мом начину рада.

    Холандски картон за макете, са својом фином структуром и чврстином, омогућава ми да прецизно изводим детаље и меке линије.

    Foto: TANJUG/JADRANKA ILIĆ

    Иранско сликарство кроз историју није било ограничено само на једну технику. Уметници су користили гваш, акварел и друге методе, а неки су им и данас верни. Ипак, савремени уметници често бирају акрил због његове издржљивости и могућности комбиновања са различитим материјалима.

    Мој процес стварања представља спој прецизности и слободе: најпре оловком правим основни цртеж, а затим слојевима боје стварам жељену атмосферу и емоцију. Понекад користим и комбиноване технике, попут колажа, и експериментишем са светлошћу и сенкама како бих постигао дубину.

    Које мотиве најчешће користите на сликама?

    проф. др Фазлолах Афшар: Теме мојих дела представљају путовање у срце и душу иранске културе, где се мистицизам, религија и свакодневни живот људи преплићу.

    Инспиришу ме мистична поезија Мевлане, Хафиза и Аттара, традиционални ирански ритуали и сцене из народног живота. У неким делима приказујем дервишки плес, користећи боје и линије које преносе осећај покрета и духовног заноса.

    Поклон др Афшара Данијели Петковић

    Такође ме занимају савремене теме, попут односа традиције и модерности у урбаном животу Ирана. Бавим се и универзалним темама као што су потрага за смислом живота и веза човека са природом, али их увек представљам из иранске културне перспективе.

    Свака слика је за мене попут визуелне песме — путовање у дубину иранског идентитета.

    Да ли сте први пут у Србији?

    проф. др Фазлолах Афшар: Да, ово је мој први пут у Србији и морам рећи да је то искуство незаборавно. Од тренутка када сам стигао у Београд, осетио сам да сам у граду где се историја, култура и модерност преплићу на посебан начин.

    Архитектура, улице, музеји и највише од свега топлина и срдачност српског народа оставили су снажан утисак на мене. Током овог путовања имао сам прилику не само да представим своја дела, већ и да разговарам са уметницима, посетиоцима и љубитељима културе.

    Ово искуство ме је инспирисало и желео бих да се у будућности поново вратим у Србију.

    Који су ваши утисци о Србији? Да ли планирате још неке изложбе у Србији?

    проф. др Фазлолах Афшар: Србија ми изгледа као илустрована књига пуна боја, прича и дубоких емоција. Народ ове земље је срдачан, миран и веома наклоњен уметности.

    Током боравка у Београду видео сам да људе не занима само иранска уметност, већ и култура, историја и приче које стоје иза ње.

    Шетње поред Дунава, обилазак историјских места, цркава и музеја Београда били су веома инспиративни тренуци. Србија је земља у којој се сусрећу мир и културна динамика, што је за уметника веома драгоцено.

    Волео бих да се вратим и представим своја дела и у другим градовима Србије, као што су Нови Сад и Ниш. Такође ме привлачи идеја о заједничким радионицама са српским уметницима, где бисмо могли да размењујемо технике, идеје и стварамо нова дела.

    Такви пројекти би допринели не само промоцији иранске уметности, већ и стварању трајног уметничког дијалога између Ирана и Србије.

    16.5.2025.

  • Кратка историја јавне дипломатије

    Кратка историја јавне дипломатије

    Превела са енглеског: мр Данијела Петковић


    Средином 1960-их бивши амерички дипломата Едмунд Гулион говорио је да је јавна дипломатија делимично развијена како би дистанцирале активности информисања владе у иностранству од термина пропаганда, који је стекао пежоративне конотације. Током година, јавна дипломатија је такође развила другачије значење од јавних послова, који се односи на активности и програме владе осмишљене да комуницирају политичке поруке својој домаћој публици.

    До краја двадесетог века, јавна дипломатија је широко схваћена као транспарентно средство којим суверена земља комуницира са јавношћу у другим земљама. Њен циљ је био да информише и утиче на публику у иностранству ради промоције националног интереса и унапређења циљева спољне политике. У овом традиционалном погледу, јавна дипломатија служи као саставни део дипломатије између држава, укључујући званичне односе, обично у приватним односима, између лидера и дипломата који представљају суверене државе. У том смислу, јавна дипломатија укључује активности као што су образовни програми размене за научнике и студенте; програми за посетиоце; језичка обука; културни догађаји и размене; и радио и телевизијско емитовање. Такве активности се обично фокусирају на побољшање имиџа или репутације земље „пошиљаоца“ како би се обликовало шире политичко окружење у земљи „примаоцу“.

    Недавно, а посебно од терористичких напада 11. септембра 2001. године, јавна дипломатија је привукла све већу пажњу практичара и научника широм света. За разлику од „уског“ традиционалног, на држави заснованог схватања јавне дипломатије, недавна истраживања су понудила „шире“ схватање обима ове области, развијајући концепт нове јавне дипломатије. Овај поглед има за циљ да обухвати нове трендове у међународним односима где низ недржавних актера са одређеним угледом у светској политици – наднационалне организације, субнационални актери, невладине организације, па чак и приватне компаније – комуницирају и смислено се ангажују са страном јавношћу и тиме развијају и промовишу сопствене политике и праксе јавне дипломатије.

    Заговорници нове јавне дипломатије указују на демократизацију информација путем нових медија и комуникационе технологије као силу која је у великој мери оснажила недржавне актере и подигла њихову улогу и легитимитет у међународној политици. Као резултат тога, нова јавна дипломатија се види као да се одвија у систему обострано корисних односа који више није усредсређен на државе, већ је састављен од вишеструких актера и мрежа, који делују у флуидном глобалном окружењу нових питања и контекста.

    Ова нова јавна дипломатија неће у кратком року заменити традиционалну дипломатију између држава, какву практикују министарства спољних послова, али ће утицати на начин на који та министарства функционишу. Више него икад, министарства спољних послова и дипломате ће морати да досегну даље од билатералне и мултилатералне дипломатије како би изградили и водили односе са новим глобалним актерима.

    Повећано интересовање за јавну дипломатију последњих година олакшано је концептуалним развојем у другим областима. Концепти маркетинга и односа с јавношћу, као што је брендирање, укључени су од стране стручњака за јавну дипломатију да би се применили на земље, регионе и градове.

    Слично томе, концепт меке моћи који је сковао стручњак за међународне односе Џозеф Нај је за многе постао кључни концепт у студијама јавне дипломатије. Нај дефинише меку моћ као „способност да добијете оно што желите кроз привлачење, а не присилу или плаћање“.

    Другим речима, мека моћ је степен у којем културна својства, политички идеали и политике политичког актера инспиришу поштовање или афинитет код других. Стога се мека моћ посматра као ресурс, а јавна дипломатија као механизам који настоји да је искористи.

    Дебата о новој јавној дипломатији постала је глобалне природе, уместо да буде ограничена само на спољне односе САД, колико год они били важни. Центар за јавну дипломатију Универзитета Јужне Калифорније на Аненберг школи (CPD USC Center on Public Diplomacy) подржава овај глобални приступ и подстиче светски скуп перспектива у својим научним истраживањима, анализи политика и активностима стручног образовања. Штавише, дебата је попримила мултидисциплинарни карактер, без јединствене дисциплине која одређује интелектуалну агенду јавне дипломатије.

    Стога, Центар за јавну дипломатију (CPD USC Center on Public Diplomacy) посматра јавну дипломатију као ново, мултидисциплинарно поље са теоријским, концептуалним и методолошким везама са различитим академским дисциплинама, укључујући комуникацију, историју, међународне односе, медијске студије, односе с јавношћу и регионалне студије.

    Izvor: CPD USC Center on Public Diplomacy

    https://uscpublicdiplomacy.org