Piše: Danijela Petković
Šta biva kada smrdljivi delikventi uzjašu fotelju?
Biva to da smrad prostakluka počinje da se širi ulicom, a nearikulisani i nadrogirani opštinari izražavaju njihovu svemoć, jer zver je najbesnija kada je ranjena.
Šta trpe građani malih mesta to je već odavno svima poznato, ali i kako izgleda profil jedne naprednjačke porodice sa mnogo članova, jer ima se može se, dao preCednik, pa zašto ne produžiti vrstu, ali ne samo vrstu nego i nepokretnu imovinu.
To su ljudi koji su ponavljalli razrede, koji nisu slavili mature sa njihovom generacijom, koji su dilovali drogu, maštali da postanu glavni, pa im je napredna stranka jednog dana to i omogućula. Samo što je to na njihovu sreću potrajalo, a nisu se nadali. Tu, u tim malim mestima, žive ljudi koji su sasvim pristojni i oni nemaju ničiju zaštitu. Oni se štite međusobno, pomažu međusobno, jer policija je zadužena da štiti delikvente, možda i zajedno diluju drogu, jer plate su male, a apetiti takvih veliki…
I onda se iživljavaju, puštaju preglasnu muziku posle ponoći, bacaju petarde ljudima u dvorišta, jer ti ljudi nisu za naprednu sektu i ko ih šiša, njih nema ko da štiti, nas štiti policija, mi smo država, mi smo zakon, vi ste “go pištolj”. Na žalbe i pozive pristojnih ljudi policija ne odgovara, ne izlazi na teren, već onako, naprednjački, jave delikventima ko se žalio na njih da oni mogu sledeći put još jače napasti, da bi njihovo iživljavanje bilo još brže, jače, bolje, naprednije.
Igror Radosavljević, psihijatar, napisao je da je ovo genocid nad narodom.
I jeste.
28.08.2026.
Leave a Reply